NR Kina se neće izvući. Depresija je neminovna, a ja bih uz neke rekao velika depresija. Posle Olimpijskih igara kineski inflatorni bum je počeo da izduvava, pogotovo u 4. kvartalu. Kineska ekonomija de fakto imlodira. Mogu Kinezi frizirati (kao i Zapadnjaci) statistiku, ali realnost je surova. Izvoz Tajvana je u kolapsu, a dotični izvoze kapitalna dobra u NRK. Isto važi i za Koreju i Japan. Rast od 8% u 2009. je misaona imenica – kako pada tražnja u EU, Japanu i SAD za kineskom robom tako će se survavati kineska ekonomija (već im izvoz dramatično pada, pogotovo tekstila, igračaka i čelika). 40% kineskog BDP-a su investicije. Konstanta depresijacija juana ne može da ide u večnost i pitanje vremena kada će NRK da uradi devalvaciju juana, a to može da bude okidač za sveopštu gloabalnu depresiju, jer ostale države neće mirno posmatrati ponovni damping cena od strane Kine. Strani kapital se već povlači iz Kine, a devizne rezerve stagniraju. Kina je u zamci da mora kupovati američki dug (iako je jasno da su SAD bankrotirale), a ako stane kupovati američki dug, tražnja će još više opasti, ali ako se poniranje ekonomije nastavi (a hoće), Kina će biti primorana da počne prodavati američke obveznice da bi finansirala sopstveno spašavanje, pa ne treba kucati šta će se dogoditi (Armagedon).
Još jedna stvar koju niko ne spominje, a to je brodarina (shipping/freight rate) koja je krahirala.

Odgovor gospodinu Pavlu: Slažem se u potpunosti sa Vama kada je reč o komentarima gospodina Purića. Njegovi tekstovi, pre svega na ovom sajtu, svojevremeno su za mene bili pravo otkrovenje. On (M.P.) očigledno ima dobre informacije kao i zavidan analitički potencijal. Što se tiče njegovih ranijih tekstova na ovom sajtu, najjednostavnije će Vam biti ako na odgovarajućem mestu u gornjem desnom uglu (traži...) ukucate puno ime i prezime autora (Milan Purić) posle ‚čega bi bili izlistani svi njegovi analitički članci. Uzgred, to bi bila i dobra prilika da se uoči šta je g. Purić pisao još pre nego što su naši zvaničnici javno priznali da bi ta "belosvetska" kriza mogla zakucati, odnosno uleteti na naša vrata.

Očigledno je da gdospodin Purić prati društveno-politička zbivanja u svetu i da raspolaže sa dosta činjenica. S toga ima samo tri pitanja, na koja ću dozvoliti sebi da odmah i ponudim odgovore, a ko se ne slaže neka ih tumači samo kao moje mišljenje.
1. Može li pametan analitičar da govori samo istinu, a da time ipak favorizuje (navija za) jednu stranu od dve, čije međusobne odnose analizira? Može.
2. Može li se isticanjem marginalnih činjenica u korist te jedne strane, a izostavljanjem bitnih u korist druge, izvršiti cilj iz prvog pitanja? Može.
3. Može li pametan analitičar da postupa po prethodno navedenom, a da ni sam ne veruje u tu svoju analizu? Može. Ako ima dobar razlog. Finansijski ili drugi. Opšti interes će kasnije da objasni kao kolateralnu štetu.

Daj Bože da si ti u pravu. Zbog našeg roda, naše krvi, naše vere, bar kad je u pitanju većina u toj novoj koaliciji. Ali kratko je vreme da se donose zaključci. Bilo je kriza i biće. A dotle ću ja ipak da verujem više u snagu onoga čiji narod ima višestruko veći standard od gotovo bilo kog drugog naroda na svetu, gde je socijalna pomoć nezaposlenima i deset puta veća od plata zaposlenih onih sa druge strane. Gde nema samo mafija, nego i narod, prosečan, osrednji. Gde može svako da pljuje i blati predsednika i državu, a da mu ne fali ni dlaka sa glave. Kad kod nas nagrne stotine hiljada Amerikanaca da prodaje po buvljacima i prčvar-prodavnicama. I tako dalje i tako dalje, ima tih činjenica, nimalo minornih, mnogo. Treba ih samo pobrojati i uporediti, objektivno, nepristrasno. Onda bi neki po nešto razumeli. A kad razumeju, onda će i da shvate. Mislim na one iz naroda koji ne shvataju, ne na političare u čijim je rukama propaganda. Oni imaju mnogo više nego što im treba. Uzeli od naroda, a verovatno i od onih za čiju stranu rade.